Atviroji pristupa mokslo istorijos istraživanjima

Poštovani kolege,

u poslednje vreme inicijativa za otvoreni pristup naučnim informacijama se odvija na međudržavnom nivou, kreiraju se repozitorijumi otvorenog pristupa. U celom svetu se traži mišljenje korisnika, u objavljenim anketama dominiraju tehnička spremnost, informatička pismenost i pravni aspekti.

U ovoj anketi bismo želeli da saznamo više o načinima pretrage i obrade naučnih informacija koje koriste istoričari nauke, kanalima širenja informacija, kao i o vrednovanju otvorenog pristupa u istraživanjima određenih naučnih oblasti.

Rezultati ankete biće predstavljeni na 5. međunarodnom simpozijumu Evropskog udruženja za istoriju nauke Alati istraživanja i zanat istorije, a zaključci će se odraziti u smernicama Komisije za bibliografiju i dokumentaciju (strukturna jedinica Međunarodnog udruženja za istoriju i filozofiju nauke) o otvorenom pristupu, s ciljem optimizacije širenja naučnih informacija i očuvanja naučne baštine.

U kreiranju ankete dragocene komentare je dala koordinatora eIFL-OA Litvanijske asocijacije naučnih biblioteka dr. Gintarė Tautkevičienė, korišćeni su podaci iz izveštaja studije projekta eMoDB.lt: Otvoreni pristup elektronskim naučnim bazama podataka za Litvaniju o javnom objavljivanju rezultata naučnih aktivnosti institucija Litvanije u časopisima otvorenog pristupa i institucionalnim repozitorijumima, kao i drugi izvori o otvorenom pristupu.

 

Ljubazno vas pozivamo da aktivno izrazite svoje mišljenje i želje, odgovore na anketu očekujemo do 15. septembra tekuće godine.

 

Anketa je anonimna.

 

S poštovanjem

Dr. Birutė Railienė

Predsednica Komisije za bibliografiju i dokumentaciju (strukturna jedinica Međunarodnog udruženja za istoriju i filozofiju nauke, Odeljenje za istoriju nauke i tehnologije)

E-mail: b.railiene@gmail.com

 

Rečnik otvorenog pristupa:

Otvoreni pristup – besplatan i neograničen pristup internetu naučnim istraživačkim proizvodima (naučnim člancima, istraživačkim podacima, izlaganjima sa konferencija i drugim objavljenim materijalima), koji svaki korisnik može slobodno čitati, kopirati, štampati, preuzimati na svoje računarske uređaje, distribuirati, pretraživati ili davati linkove na članke u punom tekstu, ne kršeći autorska prava.

Stil opisa (ili bibliografski opis) – skup podataka potrebnih za identifikaciju i opisivanje dokumenta, njegove delove ili više dokumenata, koji su predstavljeni u standardnom formatu (Enciklopedija bibliotehnike). Postoji mnogo stilova opisa (npr., APA, MLA), kao i njihove varijante. Međunarodni standard je razvijen za smernice citiranja informacija iz bibliografskih referenci (ISO 690:2010).

Institucionalni repozitorijum – to je digitalni arhiv intelektualnih proizvoda, u kojem se čuva, širi i obrađuje naučna produkcija i akademske informacije te institucije ili više institucija.

Rezultati su javno dostupni

1. Na koji način najčešće dobijate najnovije naučne informacije iz svoje oblasti (možete označiti više opcija): ✪

Ne koristimPonekadČesto
Biblioteka na radnom mestu
Katalozi biblioteka na karticama
Elektronski katalozi biblioteka
Litvanske akademske baze podataka
Baze podataka stranih izdavača (npr., ScienceDirect, Emerald, IEEE itd.)
Univerzalni pretraživači (npr., Google)
Specijalizovani pretraživači (npr., Google Scholar)
Naučne informacione pretraživače (npr., Scirus, Scitopia)
Pretplaćujem se na vesti putem e-maila (usluga Alerts)
Pretplaćujem se na vesti koristeći RSS tehnologiju
Pregledam pretplaćene naučne časopise iz svoje oblasti
Internet forumi naučnika (npr., LinkedIN, ResearchGate itd.)
Naučni događaji (npr., konferencije, promocije knjiga itd.)
Neformalni sastanci sa kolegama

2. Na koji drugi, ranije nepomenuti način često dobijate najnovije naučne informacije iz svoje oblasti?

3. Na koji način dobijate dokumente u punom tekstu za svoja naučna istraživanja (možete označiti više opcija): ✪

Ne koristimPonekadČesto
Iz časopisa otvorenog pristupa (eng. Open Access Journals)
Iz institucionalnih repozitorijuma (eng. Institutional Repositories)
Za pretragu koristim univerzalne pretraživače (npr., Google)
Koristim specijalizovane informacione pretraživače (npr., Google Scholar)
Koristim naučne informacione pretraživače (npr., Scirus, Scitopia)
Koristim izvore otvorenog pristupa (npr., OAIster, DRIVER, RePEc)
Vršiću pretragu u bazama podataka na koje je institucija pretplaćena
Vršiću pretragu u otvoreno dostupnim bazama podataka
Obraćam se zaposlenima u biblioteci
Koristim usluge međubibliotečkog pozajmljivanja
Tražim od kolega u inostranstvu da mi pošalju kopije dokumenata u punom tekstu

4. Na koji drugi, ranije nepomenuti način često dobijate dokumente u punom tekstu iz svoje oblasti?

5. Koji standard ili stil citiranja bibliografskih opisa najčešće koristite prilikom pripreme naučnih radova i publikacija: ✪

Ne koristimPonekadČesto
ISO 690 i ISO 690-2
APA (Američko psihološko udruženje)
MLA (Moderno jezičko udruženje)
Harvard
Koristim svoj stil opisa

6. Koji drugi, ranije nepomenuti stil bibliografskog opisa često koristite u svojim naučnim člancima i publikacijama?

7. Da li vaša institucija podstiče objavljivanje naučnih istraživanja u časopisima otvorenog pristupa? ✪

8. Da li su vaši objavljeni naučni radovi dostupni otvoreno (možete izabrati više opcija): ✪

9. Da li vaša institucija ima institucionalni repozitorijum? ✪

10. Koju instituciju predstavljate? ✪

11. Vaš uzrast ✪

12. U kojoj zemlji trenutno živite? ✪

13. Koje istorijske istraživačke oblasti se bavite (možete izabrati više opcija): ✪

14. Koju naučnu oblast najčešće istražujete: ✪

15. Ako biste želeli da podelite svoje iskustvo ili imate preporuke o otvorenom pristupu, bilo bi nam drago da čujemo vaše mišljenje. Iskreno vam hvala na vašem vremenu