Kakav tip odnosa imaju studenti hard i soft nauka sa radom danas?
Moje ime je Šarlot, ja sam Erasmus student iz Francuske i radim istraživanje o tome kako ljudi pristupaju radu i kako vide rad u svom životu.
Da li si?
Grafikon
Tabela
Koliko imaš godina?
Grafikon
Tabela
U kojoj oblasti studiraš?
Grafikon
Tabela
Da li je rad neophodan u tvom svakodnevnom životu?
Grafikon
Tabela
Šta više voliš?
Grafikon
Tabela
Koja karakteristika čini posao boljim?
Grafikon
Tabela
Šta je najvažnije kada radiš?
Grafikon
Tabela
Izaberi šta bi više voleo/la?
Grafikon
Tabela
Koju kvalitetu ti idealan posao donosi? *
Grafikon
Tabela
Da li misliš da rad treba da bude deo tvoje sreće? *
Grafikon
Tabela
Da li želiš da dodaš nešto?
- no
- na
- u istočnoj africi, ploče zemljine kore se udaljavaju jedna od druge. pod delovanjem sila pomeranja ploča, zemlja se napukla, a između paralelnih rasjeda formirali su se riftovski dolovi. to kako se odvijaju geološki procesi u istočnoj africi jasno i očigledno potvrđuje teoriju tektonike ploča, koja tvrdi da zemljinu koru, ili litosferu, čini nekoliko desetina odvojenih tektonskih ploča koje plove na tečnom unutrašnjem astenosferi. te ploče drže granitne kontinentalne temelje, okružene neprekidno obnavljajućim bazaltnim morskim dnom. na nekim mestima na planeti, ploče se pomeraju jedna pored druge, dok se na drugim mestima udaljavaju jedna od druge. tako je došlo do razdvajanja afričke i arapske ploče pre 20 miliona godina, kada su se formirali crveno more i aden zaliv. ovaj pokret je očigledan kada se pogleda mapa: može se videti kako bi se suprotne obale savršeno poklopile kada bi se ponovo približile. samo na jednom mestu se ne poklapaju – u džibutiju i afarskoj depresiji. snaga koja razdvaja ploče zemljine kore dolazi od tečnih stena koje izbijaju iz mantije, one se uzdižu i popunjavaju centralnu pukotinu formirajući novo morsko dno. u jednom trenutku ta depresija je bila deo crvenog mora, ali je, kada se uzdigao danakil planinski venac, bila odsečena i polako se osušila. ti isti procesi su uzrok velikih rasjeda u istočnoj africi i arabiji. protegnut 6400 km od mrtvog mora do mozambika, ovaj rasjed seče sedminu oboda zemlje. duž cele njegove dužine proteže se zona vulkana i zemljotresa. u etiopiji i keniji, izbijanje tečnih stena je podiglo i spljoštilo kontinentalnu koru – formirali su se ogromni planinski visoravni, i upravo ovde su veliki rasjedi dobili najimpresivnije oblike. ne mogući da izdrži istezanje, kora se napukla na najslabijim mestima, a zemlja se srušila u formirane 40–56 km široke provale. zbog određene još neobjašnjene uzročne veze, veliki afrički rasjedi su se protegnuli u dva različita pravca. stara rečna mreža je uništena, a njen zapadni ogranak, koji se vijuga kroz ugandu, tanzaniju i zambiju, preplavili su veliki jezera, kao što su jezero alberto, tanganjika i malavi. međutim, istočni rasjed, koji prolazi kroz etiopiju, keniju i istočnu tanzaniju, ima plitke slane oaze, kao što je jezero natron, i visoke vulkane, poput kenijskog i kilimandžara. veruje se da bi afrički rog mogao da se odvoji i da pluta ka indijskom okeanu. međutim, prema nekim geolozima, atlantski okean se širi, i afrika će se kretati ka arapskom poluostrvu, tako da bi crveno more moglo ponovo da se smanji. prirodni resursi afrički resursi: nafta (oko 6% svetskih resursa) prirodni gas (7%) ugljen gvožđe uran antimon i cirkon hrom fosforiti takođe se eksploatišu zlato, dijamanti i drugi dragulji. najveće zalihe nafte i gasa su u saharskom basenu, dok su najviše metalnih ruda u južnom delu kontinenta. obale i ostrva obala afrike je u poređenju sa drugim kontinentima malo uvučena, sa malo pogodnih mesta za luke. samo gvineja i veliki sirte zaliv se protežu dublje u kontinent. takođe, nema mnogo ostrva uz obale afrike: veća njihova koncentracija je uz severozapadne obale (takozvana makronezija – zelenortska ostrva, kanari, madeira) i u indijskom okeanu (madagaskar, maskareni, amiranti, sejšeli, komori, evropa, zanzibar, pemba itd.). još nekoliko ostrva se nalazi u gvinejskom zalivu (sveti toma, princip, bioko, pagalu) i mnogo malih ostrva u crvenom moru. krajnji afrički rtovi: sever – rt abjado; jug – rt dobre nade; istok – rt gardafajo; zapad – zeleni rt (almadi). klima klimatska mapa afrike: ██ pustinjski ██ polupustinjski ██ tropska klima ██ suptropska ili umerena klima severna sahara, označena crvenom bojom, pripada severnoj africi, dok je ispod nje polupustinjski pojas označen narandžastom bojom, poznat kao sahel. budući da ekvator prelazi kroz afriku gotovo u njenom centru, centralni deo kontinenta je najvlažniji i stalno vruć, dok se idući ka severu i jugu od ekvatora klima postaje sušnija i kontrastnija. afrika je najtopliji od svih kontinenata. u severnoj hemisferi, prosečna temperatura leti dostiže 25–30 °c, a u sahari je još toplije. ovde se takođe nalazi svetski pol u vrućini – u libijskom gradu aziziji zabeležena je temperatura od 57,7 °c. zimi, temperatura pada na 10–25 °c, a u atlasu se često javljaju i niže temperature od 0 °c i sneg. tokom leta u južnoj hemisferi, temperature takođe često prelaze 30 °c (posebno u jugozapadnoj kalahariju), ali zimi u južnoj africi često padaju ispod 10 °c, a u planinskim predelima i pada sneg. na ekvatoru, temperatura tokom cele godine iznosi 25–30 °c. raspodela padavina je veoma neujednačena: u centralnoj africi godišnje padne od 1500–2000 do 3000–4000 mm (na obali gvinejskog zaliva) padavina, dok u sudanu, zapadnoj, istočnoj i većem delu južne afrike padne od 1500 mm (bliže ekvatoru) do 200 mm (dalje od ekvatora) padavina. gotovo sve padavine se javljaju tokom kišne sezone. u sahari i južnim pustinjama (namib, kalahari) godišnje padne manje od 100 mm padavina, a često može proći nekoliko godina bez kiše. na severnom i južnom rubu kontinenta padne 600–700 mm padavina (većina u nekoliko meseci). u centralnoj africi su česte oluje, a u ovom regionu munje su najčešće u svetu. u preostalom delu kontinenta su česte dugotrajne suše. hidrologija većina afričkih reka pripada atlantskom okeanu. u sredozemno more, koje pripada njemu, uliva se najduža reka na svetu – nil. ovaj okeanski sliv takođe uključuje kongo (najvlažnija reka kontinenta), niger, senegal, orange, volta, gambija, ogové, kvanza, komoé itd. najvažnije reke sliva indijskog okeana su zambezi, limpopo, šebelé, ruvuma, rufidž. u centralnim afričkim oblastima postoje slivovi bez oticanja, od kojih je najveći sliv jezera čad (šaris, logoné). u pustinjama su karakteristične samo rečne korite koja se pune nakon kiše – vadži. zbog karakterističnih visoravni, afričke reke su bogate vodopadima – viktorija, livingstone, augrabio, ruakana, tugela (najviši). afrika je bogata velikim jezerima. većina njih se nalazi u pojasu istočnoafričkih rasjeda i nazivaju se velikim afričkim jezerima: jezero viktorija (najveće), tanganjika (najdublje), njasa, turkana, jezero alberto, kivu itd. u etiopiji se nalazi veliko jezero tana, a u čadu se nalazi brzo nestajuće jezero čad.
- u nekim pitanjima je bilo teško odabrati jedan odgovor jer bih se snažno složio sa nekoliko odgovora. u "koja karakteristika čini posao boljim?" prijatno okruženje i lični razvoj su jednako važni kao i ono što sam naveo, a u "koju kvalitetu idealan posao donosi vama?" takođe bih rekao iskustvo, aspiraciju, fleksibilnost, samopouzdanje i humanost.
- medicina
- 9/11 je bila unutrašnja stvar.
- želim da radim na mestu gde mogu da istražujem svoje skrivene talente i sposobnosti i da učim nove veštine.
- novac je važan🙊😂😂😂
- studiram biznis koji je polu težak i polu lak, jer imam teorijske časove kao što su finansije i ekonomija, ali takođe imam i neke zaista praktične časove kao što su umetnost pregovaranja ili korporativna komunikacija.
- mo