postim zbog svog zdravlja, a ne iz verskih razloga.
ne volim post.
daje mi samopouzdanje da vodim plodniji život
ponekad to radim kao deo verskih uverenja.
uopšte ne postim.
to je takođe zdravo.
ja sam ateista.
da budem iskren, ponekad imam osećaj da sam jedini živ koji zauzima ovu neobičnu usamljenost, to jest, da sam prihvatio neimenovanu veru ne zato što sam istorijski izbegavao religiju, već zato što se religija povukla od mene. postalo mi je mnogo produktivnije da prihvatim ime božje, slušajući njegove reči i nastojeći da budem što poslušniji njegovim učenjima, čime definišem svoju ličnu veru, nego da je stavim u denominacijsku kategoriju gde bi bilo na meni da svoju veru definišem prema drugima. bar na ovaj način, nisam vezan za institucionalnu dogmu ili za dugotrajne tradicionalne stavove koji imaju malo šanse za buduću reviziju ili inspekciju. moje prethodno biblijsko obrazovanje je bilo pod uticajem i jevrejskih i hrišćanskih izvora, i tu, u tom prostoru između njih, trenutno se nalazim i ponekad je to veoma usamljen prostor. ne vidim ovu veru kao kombinaciju ta dva, već kao logički napredak biblijskog razuma, kada se nalazi u okruženju slobodnom od institucionalnih doktrinarnih ograničenja. mnogo mi je lakše i korisnije da preispitujem boga nego čoveka. mislim da je ličnost koja je hodala ovom zemljom pre 2.000 godina bila, i jeste mesija, ali ne mislim da ni hrišćanstvo ni judaizam imaju tačno razumevanje onoga što je bilo u srži njegove službe, ili čime se bavio. u stvari, otišao bih toliko daleko da kažem da kada mesija dođe, to će biti mesija s kojim hrišćanstvo i judaizam neće biti upoznati ili očekivati.
držite konje, svima. 1. prvo, mapa nije sasvim netačna, jer koliko možemo da zaključimo, čovek je oduvek bio religiozan (npr. analizom grobnih mesta itd.), tako da mapa ne bi trebala da počinje sa 'neutralnom' bojom kao da ljudi još nisu bili 'nepokvareni' religijom. 2. drugo, mnogo širenja svih vera, uključujući islam, dogodilo se mirnim putem. ljudi su često u novoj religiji (posebno budizmu i hrišćanstvu) videli nešto dobro što su želeli da usvoje za sebe. zapadna kultura i učenje proizašli su iz uspona hrišćanskog monaštva, na primer. naravno, ne sporim tenzije koje prirodno nastaju kako su granice (koje, naravno, nisu u skladu sa nacionalnim granicama, već između rastućih grupa vernika) postajale jasnije. to je, naravno, upravo ono što se sada dešava sa takozvanim novim ateizmom, koji postaje posebno agresivan. 3. treće, pokušaj i hitlera i staljina da manipulišu vernicima nije (nadam se) trebao da bude dokaz da su njihove zverstva bila motivisana pobožnim hrišćanstvom! (već sam komentarisao ove zlikovce u drugim postovima na ovom sajtu, pa ću se ovde suzdržati). 4. četvrto, koliko ja znam, to je bio palestinski političar koji je tvrdio da mu je buš rekao da invadira irak. u svakom slučaju, sigurno bi bilo preuveličavanje tvrditi da je buš pokušavao da preobrati irak u hrišćanstvo invazijom, što bi očigledno bilo poenta povezivanja ovoga sa članom o vremenskoj liniji. uistinu, mnogi hrišćanski lideri (uključujući, vrlo istaknuto, papu jovana pavla ii) osudili su rat. 5. na kraju, ateizam je proizveo više hrišćanskih mučenika (onih koji nisu želeli da negiraju svoju veru zbog političke koristi) u 20. veku nego što je mučeno u ostalih 19 vekova zajedno. ovo je posebno zapanjujuće s obzirom na vrlo mali procenat ateista do kasnijeg dela veka. možda bi državni ateizam trebao biti dodat na mapu? bar u ovom slučaju granice su stvarne i ratovi su bili pravi ratovi.
zato što je to tradicija u našoj porodici.
još nemam religiju.
neki način niko to ne radi u mojoj porodici, i ja sam odrastao tako. ne mislim da je to veoma važno.
jer ne verujem u određenu religiju
samo dan pre božića i uskrsa, zbog mog ličnog uverenja
jer je to tradicija
ne vidim smisao u tome.
osećam da treba da
nemam religiju.
ne verujem da post doprinosi mojim religijskim uverenjima i poboljšava moje moralno stanje pred takvim religijskim festivalima kao što su božić ili uskrs.
jer nisam baš religiozna osoba.
ne verujem da imam dovoljno jake volje da to uradim sam. a pošto to niko u mojoj porodici ne radi, ne vidim razlog da to uradim sam.
ne postim jer u našoj porodici ne postoji takva tradicija.
ne razumem, šta to.
jer je to tradicija u porodici.
koja je svrha? ne mislim da je potrebno da trošiš svoje telo kako bi pokazao svoju posvećenost bogu.
ne znam zašto ljudi moraju da poste. zato ne postim.
to je već postala neka tradicija, kao i same proslave.