ako ne verujemo ni u šta, bićemo bez straha i možemo činiti grehe. ako imamo neka uverenja, onda ćemo razmišljati pre nego što delujemo... jer će postojati strah... takođe, daje neku motivaciju da činimo dobra dela ako verujemo u boga...
6
verujem jer imam veru u boga.
kao što sam već spomenuo, religija vodi ljude da žive plodnim životom koji pomaže drugima da žive mirno i u harmoniji.
nema mišljenja
upijeno od rođenja
moji roditelji su nekada... pa i ja verujem.
ne vidim postojanje božanstava kao logično i nijedno objašnjenje koje daje bilo koja religija nije dovoljno uverljivo da bih im verovao.
da budem iskren, ponekad imam osećaj da sam jedini živ koji zauzima ovu neobičnu usamljenost, to jest, da sam prihvatio neimenovanu veru ne zato što sam istorijski izbegavao religiju, već zato što se religija povukla od mene. postalo mi je mnogo produktivnije da prihvatim ime božje, slušajući njegove reči i nastojeći da budem što poslušniji njegovim učenjima, čime definišem svoju ličnu veru, nego da je stavim u denominacijsku kategoriju gde bi bilo na meni da svoju veru definišem prema drugima. bar na ovaj način, nisam vezan za institucionalnu dogmu ili za dugotrajne tradicionalne stavove koji imaju malo šanse za buduću reviziju ili inspekciju. moje prethodno biblijsko obrazovanje je bilo pod uticajem i jevrejskih i hrišćanskih izvora, i tu, u tom prostoru između njih, trenutno se nalazim, a ponekad je to veoma usamljeno mesto. ne vidim ovu veru kao kombinaciju ta dva per se, već kao logički napredak biblijskog razuma, kada se nalazi u okruženju slobodnom od institucionalnih doktrinarnih ograničenja. mnogo mi je lakše i korisnije da preispitujem boga nego čoveka. mislim da je ličnost koja je hodala ovom zemljom pre 2.000 godina bila, i jeste mesija, ali ne mislim da ni hrišćanstvo ni judaizam imaju tačno razumevanje onoga što je bilo u srži njegove službe, ili čime se bavio. u stvari, otišao bih toliko daleko da kažem da kada mesija dođe, to će biti mesija s kojim hrišćanstvo i judaizam neće biti upoznati ili očekivati.