ako ne verujemo ni u šta, bićemo bez straha i možemo činiti grehe. ako imamo neka uverenja, onda ćemo razmišljati pre nego što delujemo... jer će postojati strah... takođe, daje neku motivaciju da činimo dobra dela ako verujemo u boga...
6
verujem jer imam veru u boga.
kao što sam već spomenuo, religija vodi ljude da žive plodnim životom koji pomaže drugima da žive mirno i u harmoniji.
nema mišljenja
upijeno od rođenja
moji roditelji su nekada... pa i ja verujem.
ne vidim postojanje božanstava kao logično i nijedno objašnjenje koje daje bilo koja religija nije dovoljno uverljivo da bih im verovao.
da budem iskren, ponekad imam osećaj da sam jedini živ koji zauzima ovu neobičnu usamljenost, to jest, da sam prihvatio neimenovanu veru ne zato što sam istorijski izbegavao religiju, već zato što se religija povukla od mene. postalo mi je mnogo produktivnije da prihvatim ime božje, slušajući njegove reči i nastojeći da budem što poslušniji njegovim učenjima, čime definišem svoju ličnu veru, nego da je stavim u denominacijsku kategoriju gde bi bilo na meni da svoju veru definišem prema drugima. bar na ovaj način, nisam vezan za institucionalnu dogmu ili za dugotrajne tradicionalne stavove koji imaju malo šanse za buduću reviziju ili inspekciju. moje prethodno biblijsko obrazovanje je bilo pod uticajem i jevrejskih i hrišćanskih izvora, i tu, u tom prostoru između njih, trenutno se nalazim, a ponekad je to veoma usamljeno mesto. ne vidim ovu veru kao kombinaciju ta dva per se, već kao logički napredak biblijskog razuma, kada se nalazi u okruženju slobodnom od institucionalnih doktrinarnih ograničenja. mnogo mi je lakše i korisnije da preispitujem boga nego čoveka. mislim da je ličnost koja je hodala ovom zemljom pre 2.000 godina bila, i jeste mesija, ali ne mislim da ni hrišćanstvo ni judaizam imaju tačno razumevanje onoga što je bilo u srži njegove službe, ili čime se bavio. u stvari, otišao bih toliko daleko da kažem da kada mesija dođe, to će biti mesija s kojim hrišćanstvo i judaizam neće biti upoznati ili očekivati.
držite konje, svima. 1. prvo, mapa nije sasvim netačna, jer koliko možemo da zaključimo, čovek je oduvek bio religiozan (npr. analizom grobnih mesta itd.), tako da mapa ne bi trebala da počinje sa 'neutralnom' bojom kao da ljudi još nisu bili 'nepokvareni' religijom. 2. drugo, mnogo širenja svih vera, uključujući islam, dogodilo se mirnim putem. ljudi su često u novoj religiji (posebno budizmu i hrišćanstvu) videli nešto dobro što su želeli da usvoje za sebe. zapadna kultura i učenje proizašli su iz uspona hrišćanskog monaštva, na primer. naravno, ne sporim tenzije koje prirodno nastaju kako su granice (koje, naravno, nisu u skladu sa nacionalnim granicama, već između rastućih grupa vernika) postajale jasnije. to je, naravno, upravo ono što se sada dešava sa takozvanim novim ateizmom, koji postaje posebno agresivan. 3. treće, pokušaj i hitlera i staljina da manipulišu vernicima nije (nadam se) trebao da bude dokaz da su njihove zverstva bila motivisana pobožnim hrišćanstvom! (već sam komentarisao ove zlikovce u drugim postovima na ovom sajtu, pa ću se ovde suzdržati). 4. četvrto, koliko ja znam, to je bio palestinski političar koji je tvrdio da mu je buš rekao da invadira irak. u svakom slučaju, sigurno bi bilo preuveličavanje tvrditi da je buš pokušavao da preobrati irak u hrišćanstvo invazijom, što bi očigledno bilo poenta povezivanja ovoga sa članom o vremenskoj liniji. uistinu, mnogi hrišćanski lideri (uključujući, vrlo istaknuto, papu jovana pavla ii) osudili su rat. 5. na kraju, ateizam je proizveo više hrišćanskih mučenika (onih koji nisu želeli da negiraju svoju veru zbog političke koristi) u 20. veku nego što je mučeno u ostalih 19 vekova zajedno. ovo je posebno zapanjujuće s obzirom na vrlo mali procenat ateista do kasnijeg dela veka. možda bi državni ateizam trebao biti dodat na mapu? bar u ovom slučaju granice su stvarne i ratovi su bili pravi ratovi.
zato što mi daje nadu.
jer mi se čini apsurdno.
lakše je živeti. ponekad nije važno koju religiju izabrati, da li je praktikovati ili ne, ali verovanje je važno.
verujem u boga, ali ne pripadam nijednoj posebnoj religiji.
jer je dobro verovati u nešto što te čini da se osećaš bolje ako nisi u redu...
svi moramo verovati u nešto. nije važno u šta, ali vera da postoji nešto veće od čoveka mora postojati. u suprotnom, kakva je svrha svega?
svi treba da veruju u neku veliku moć koja upravlja svime.
verujem u svog boga, koji nema nikakve veze sa dogmama katoličke crkve. znam da nešto više, duhovnije zaista postoji, ali ne želim da to tretiram na način na koji to čine katolici.
učio sam da verujem, i srećan sam, jer postoji hiljade razloga da verujem. ako želiš da ih saznaš, trebao bi da počneš odlaskom na verske časove i odlaskom u crkvu, sve je tamo objašnjeno.
verujem da postoji nešto, ali ne osećam potrebu da budem aktivni član bilo koje verske zajednice.
moram to.
ja verujem, ali mi se ne sviđa kada se u tim religijama objašnjava, ograničava, uči besmislicama.
odgajan sam da verujem. ponekad daje nadu kada je nemam - verovati u nešto moćno izvan razumevanja.
ponekad jednostavno pomaže da preživiš. ;)
mislim da ako osoba veruje, ta vera joj pomaže da prevaziđe mnoge prepreke u svom životu.
čovek, koji se preda religiji, gubi svoju individualnost, identifikuje se sa članovima sekte, udaljava se od svojih bližnjih i svojih ciljeva.
verujem u boga, ne verujem u religije, međutim, sviđa mi se naš način života i mislim da je strogo povezan sa hrišćanstvom i da bismo trebali da ga zaštitimo, u razumnim granicama.
ne odobravam neka pravila i ideje koje religije predstavljaju i to mi otežava verovanje.