QL svet

Nema sumnje da je globalizacija bila reč koja se najviše koristila u ovoj deceniji. Novinari, političari, poslovni lideri, akademici i drugi koriste ovu reč da označe da se dešava nešto duboko, da se svet menja, da se pojavljuje novi svetski ekonomski, politički i kulturni poredak. Iako globalizacija ima mnogo aspekata, jedan od njih je globalna kultura. Uspon globalne kulture je posebno istaknuta karakteristika savremene globalizacije. Globalna kultura uključuje proliferaciju medijskih tehnologija koje zaista ostvaruju san Maršala Mekluana o globalnom selu, u kojem ljudi širom sveta prate političke spektakle poput Zalivskog rata, velikih sportskih događaja, zabavnih programa i reklama koje neprekidno promovišu kapitalističku modernizaciju (Vark 1994). U isto vreme, sve više ljudi ulazi u globalne računarske mreže koje trenutno cirkulišu ideje, informacije i slike širom sveta, prevazilazeći granice prostora i vremena (Gejts 1995). Globalna kultura uključuje promovisanje načina života, potrošnje, proizvoda i identiteta. Delovanje u današnjem dobu podrazumeva razumevanje matrice globalnih i lokalnih snaga, snaga dominacije i otpora, i stanja brzih promena. Današnja omladino su ljudi perioda koji se karakteriše neujednačenim razvojem višestrukih nivoa promena. Živopisni osećaj "između," ili tranzicije, zahteva da se shvate veze sa prošlošću kao i novine sadašnjosti i budućnosti. Tako je važno uhvatiti i kontinuitete i diskontinuitete postmodernog sa modernim, kako bi se razumelo trenutno stanje. Stoga je zaista veoma zanimljivo videti kako mladi ljudi bivaju influencirani i kroz šta najviše. Koji aspekti oblikuju ideje, ideologije, misli mladih... Da li je otvorena budućnost nada ili zabrinjavajuća za njih? Da li prošlost ostaje nešto daleko u odnosu na bliskost svega ostalog?