nemam ništa protiv toga, sve dok nije prisilno ili iz nužde zbog stvari kao što su trudnoća ili novac.
ako je to ono što ljudi odluče, onda im svaka čast. nije nešto što bih video da radim.
ne vidim smisao u bilo kojem braku, bez obzira da li je rano ili kasno. ako voliš osobu, možeš živeti s njom čak i bez venčanja. brak je kao dokaz drugima da "pogledajte, volimo se i želimo to da dokažemo svima ostalima venčavanjem."
dobro u nekim slučajevima
mislim da postoji povećana mogućnost razvoda i nesrećnog bračnog života.
ja sam protiv kada je rani brak prisilan, protiv volje, u skladu sa tradicijama (razne razmene, kupovine itd.). do 17. godine mi se čini da je veoma loša odluka venčati se. ali kada se napuni 18, to više ne zvuči tako zastrašujuće. čovek postaje punoletan, pogotovo ako može da se izdržava i normalno razmišlja, zašto da ne. protiv sam svih tih tradicionalnih brakova. ovo je besmislica kada je mladoženja tek 14 godina. ali 20? potpuno normalno. ako bi mi se neko verio u tom uzrastu i znao da taj čovek misli ozbiljno, potpuno bih pristala. samo je čudno zašto može delovati nenormalno venčati se ili rađati decu sa 18 ili 20 godina... ako se pita roditelje i dobro izračuna, prosek bi bio sličan, većina ljudi u tom uzrastu je osnivalo porodice.
neutralno. nije za mene.
to je izbor osobe.
po mom mišljenju, previše je ubrzano, ljudi treba da žive malo, jer prema statistikama, oko 90% veza ne traje ako su formirane pre 30. godine.
ako ta dva čoveka odluče da naprave ovaj korak, to je njihov izbor, bez obzira na godine (bilo da imaju 18 ili 48 godina). ipak, veridba pre 18. godine delovala bi mi previše čudno...