sakome: "ufff.... tako mi žao. htela si da se nađeš sa drugom, a njega nema kod kuće...." zaista ne pokušavamo da promenimo njegovo osećanje ili da ga nekako razvedrimo i oraspoložimo. naročito ne da pokušavamo da mu damo do znanja da to nije ništa strašno. naši dečiji osećaji su ozbiljni, pravi i samo ih imenujemo i pokušavamo da ih proživimo zajedno koliko god je potrebno...
pitam se ko je izazvao njegovu tužnu.
pitam se, zašto?
dajem ti da se isplačeš, uzimam te u naručje, milujem, ljubim, trudim se da odražavam, slušam, govorim lepe stvari.
-
klausineju kas se desilo, sa kim se nisu dogovorili u vrticu.
apkabinu, izvini ako je to zbog toga što sam ga ukorio, pokušavam da ga oraspoložim i posle da razgovaram o tome zašto je tužan ako ne znam.