predložio bih da se antconc koristi i na predmetu "uvod u terminologiju", gde bi studenti mogli sami prikupljati korpuse i uz pomoć predavača ih obrađivati, dobijajući potrebne rezultate. to bi bila prilika da se ovaj alat koristi u više predmeta i češće nego do sada.
hans werth kaže: upućivanje na rečnik nemačkog jezika, 1838 [nova reč se širi: „gutteln“, 01.04.2011], jeste zanimljivo, ali malo uverljivo. može se pripisati vrsti narodne etimologije, kao što pokazuje s. 270 wbds: „gutteln, guttern, tf6nen, kao tečnost izlivena iz uskog rezervoara; derivacija reči koja se može smatrati neodgovarajućom“. i „gutteln“ nikako ne „pravi krug“... ali u drugom istorijskom izvoru iz 1835. godine nalazi se u štampanom izdanju, skroz desno dole u malom fontu, „napomena tipografa: 'br. 60 „ei so lfcg“ je plagijat iz >dorfzeitung<“. da bi danas, neka zavisna osoba iznutra dodala ovo u štampane dokumente, ne bi bila samo odmah otpuštena, već bi se suočila i sa tužbama za naknadu štete od autora i izdavača itd. ne bi trebalo ponovo biti zavedeni tim javnim pozivom na identifikaciju takozvanih „lovaca na plagijate“. jer oni autori koji omogućavaju bogatu žetvu vroniplaga imaju takve namere. i možda imaju svoje velikodušne „doktorate“ čak i kao saučesnike, koji im možda daju lažnu univerzitetsku absoluciju već zbog vlastitog ugleda. ko se usudi da poveže to sa principom vrane. i na kraju, simpatične vrane su pod zaštitom prirode. ništa protiv „googlanja“, koje se preuranjeno označava kao „greh protiv duha nauke“. radi se isključivo o pravilnoj upotrebi, kako formalno tako i sadržajno. internet nudi različite nivoe: na primer, zbirke podataka kao što su wikipedia ili slične. lepa zbirka koja može biti veoma korisna za pronalaženje drugih izvora. međutim, sadržaji sami moraju se koristiti sa oprezom i uvek zahtevaju proveru originala. ponekad se podaci ili znakovi neznatno „variraju“ i time se postavlja zamka za „duhovne lopove“. često se navodi (pseudo)izvor koji u wiki članku ili sličnim zbirkama izgleda kao dokaz, ali se ne pokazuje kao potkrepljenje povezane rečenice ili tvrdnji koje sadrži.
bilo bi bolje da su predavačice obezbedile više sesija za rad na sopstvenim unosima. takođe bi se moglo u grupnom radu tokom sesija pregledati unosi drugih i davati direktne povratne informacije.
molim vas da ranije postavite primere, jer tako može brže da se završi zadatak (to se odnosi samo na prvi zadatak koji smo imali, ne na unos u rečnik!)
kvalitet nastave na predmetu nažalost nije bila uverljiva. nemam osećaj da sam nešto naučio, iako sam se zaista trudio...
tema je u osnovi zanimljiva, ali primena u školskom području apsolutno nije zamisliva i stoga nije pogodna kao seminar za učiteljske smerove. predavačice su veoma ljubazne i kompetentne.
nažalost, nedostajao mi je kontekst u vezi sa našim kasnijim nastavničkim radom. možda je mogla postojati sesija o sličnom projektu u školi ili predlozi kako se može raditi sa takvim rečnikom u školi. takođe, nije mi postalo jasno šta tačno podrazumeva "kogloss-metoda" i "antconc". moguće je da sam to samo pretpostavio. takođe nedostaje opcija odgovora: bez podataka. u suprotnom: zanimljiv seminar.
data uzorak je bio veoma koristan, nažalost, nastavnici se nisu potpuno složili oko sadržanih informacija. ova radionica bi mogla da se održi u slz-u, tako da svi učesnici mogu istovremeno pratiti tutorijal.
bilo bi dobro stvoriti jedinstvenu metodu formacije, jer inače je bilo mnogo problema s tim.
rad sa kogloss metodom bio je dobar način da se zaviri u oblast korpuslingvistike. takođe, smatram da je ova metoda veoma praktična i planiram da je koristim i za ličnu upotrebu (npr. pri prevođenju).
bez komentara.
kogloss metoda je veoma korisna za sastavljanje različitih korpusa, pružajući pri tome veće mogućnosti za učenje stranog jezika.
bilo bi sjajno kada bi se u ko-gloss-u moglo raditi ne samo sa internet explorer-om - taj pretraživač gubi na popularnosti i neki ga moraju posebno instalirati da bi radili sa ko-gloss-om. moj predlog bi bio da se razmisli o povezivanju između glosara - kada unosi imaju odgovarajuće termine u glosarima na drugim jezicima. za strane studente smatram da je takva usluga veoma potrebna.
čini mi se da je mnogo efikasniji od statičkog rečnika.
rad (kako kod kuće, tako i na seminaru) mi je bio zabavan. hvala!
samo se nadam da će onaj ko piše ovo nastaviti da piše još!