Postškolsko obrazovanje (za poslodavce)

Objekat ovog predloženog istraživanja je pokušaj da se otkrije, tokom ovih trenutnih vremena globalne nestabilnosti u vezi sa ekonomskim, socijalnim i komercijalnim faktorima, koji su glavni efekti na studente u smislu kako pristupaju pitanju ulaska u postškolsko obrazovanje.

Predlaže se takođe, od strane studenata i nastavnog osoblja, da se otkriju koje promene u strukturi akademske godine, metodama isporuke i načinima studiranja, nove oblasti kurikuluma i izvori finansiranja mogu biti prikladni za rešavanje ovih briga i za studente i za obrazovne ustanove.

Ovaj predlog je proizašao iz direktnog iskustva u raspravi o takvim faktorima kao što su:

1 Pritisak da se odmah nakon završetka škole uđe u studije.

2 Teškoće sa tradicionalnim modelom obrazovanja u učionici i stoga nevoljnost da se nastavi sa ovim načinom.

3 Teškoće u izboru i privlačnost raspona dostupnih programa.

4 Finansijske barijere.

5 Brige za budućnost u smislu životne sredine i ekonomije.

6 Moguće nezadovoljstvo uspostavljenim društvenim očekivanjima.

7 Finansijski pritisci na koledže i univerzitete i proizašli pritisak da se smanje troškovi i povećaju prihodi.

Šta smatrate da su glavne brige poslodavaca u vezi sa trenutnim rasponom i trajanjem postškolskih kurseva?

  1. evo u velikoj britaniji, u našem poslu, koji se bavi slobodnim vremenom, visok procenat naših zaposlenih je na univerzitetu. smatram ih dobro obrazovanim, ali na veoma ograničenom broju tema. postpandemijski period je to učinio još izraženijim. nedostatak jednostavnih životnih veština me zaista iznenađuje. mnogi su odrasli u balonu sa malo ili nimalo razumevanja o stvarnom radnom životu. mnogi su na svom prvom poslu sa 19 godina! očigledno, kao starija osoba, mi smo počeli da radimo mnogo ranije, u mom slučaju sa 12 godina, možda malo premlad. ipak, to mi je pružilo iskustvo mešanja sa svim uzrastima, svim pozadinama, rasama i religijama kroz svakodnevnu interakciju sa kupcima. ovo je ono što nam se čini najtežim. pristojni, dobro obrazovani, većinom uljudni mladi ljudi... ali izgubljeni u stvarnom svetu. moramo ih prizemljiti i početi iznova. želeo bih da srednje obrazovanje/roditelji više pripreme decu za svet. mnogi čak ne znaju kako da otvore bankovni račun i plaćaju račune :) većina ne može da uradi mentalnu aritmetiku.
  2. dužina kurseva
  3. koliko su relevantni kursevi za industriju u kojoj se obučavaju za rad?
  4. prethodno životno iskustvo, kao i kvalifikacija, su prikladni za buduće karijerne mogućnosti unutar određene discipline.
  5. prema mom iskustvu, sigurno postoji sve veća disonanca između onoga što se predaje (i možda onih koji predaju) u daljem i višem obrazovanju i "pravog" sveta biznisa i prakse. takođe smatram da je potrebno uspostaviti bliže veze između biznisa i obrazovanja, što je u novije vreme izgubljeno.
  6. nedostatak iskustva kod ljudi
  7. studenti nemaju dovoljno znanja o specifičnim računovodstvenim situacijama.
  8. neki kursevi posle škole deluju nebitno i ne uspevaju da adekvatno pripreme diplomce za radno mesto.
  9. ............
  10. kakav poslodavac može želeti da student dva meseca uzastopno radi ne svoj direktan posao na radnom mestu, tako stvarajući dodatnu vrednost, već da ide na visoku školu, a nakon nekoliko meseci da se to ponovo ponovi?

Kako često mislite da će ljudima biti potrebna prekvalifikacija u njihovim radnim životima?

  1. mislim da će ljudi morati da se prekvalifikuju verovatno svake decenije. kako se tempo promena ubrzava, biće potrebne mnoge različite veštine, ali bez međuljudskih veština, neće uspeti.
  2. verovatno nekoliko puta
  3. 2-3 puta
  4. cpd bi trebao biti kontinuiran tokom radnog veka, jer ljudi treba da budu u toku sa novim inicijativama, zakonodavstvom i inovativnim praksama.
  5. učenje bi trebalo da bude kontinuirani deo radnog života. postoje mogućnosti za bolje koordinisane veze između daljeg obrazovanja i preduzeća, na korist oboje.
  6. 2 ili 3 puta u životu zavisi od svake osobe.
  7. svakih 10 godina
  8. teško je reći, ali definitivno se to dešava češće sada nego pre 15 godina. važno je da relevantni kursevi budu dostupni, jer nije svako ko treba ili želi da se prekvalifikuje odmah iz škole.
  9. кас 10 м.
  10. često, u zavisnosti od regiona usmerenja rada.

Da li smatrate da je moguće ili poželjno udaljiti se od tradicionalne strukture akademske godine i trajanja kurseva?

Da li verujete da bi alternativni modeli finansiranja studenata trebali biti razmatrani?

Da li smatrate da se daljinsko učenje može organizovati tako da dopunjuje praktično iskustvo?

Koji kursevi postaju manje korisni poslodavcima i zašto?

  1. zaista zavisno od sektora, međutim, osnovne veštine numeričke pismenosti treba poboljšati.
  2. not sure
  3. kursevi ranog obrazovanja i brige o deci su i dalje prikladni za buduće zapošljavanje.
  4. nemam dovoljno znanja o kursevima koji se nude da bih mogao dati bilo kakav smislen komentar, iako bi obrazovne institucije trebale biti rigorozne u utvrđivanju koji kursevi retko vode do poboljšanih mogućnosti zapošljavanja i opravdanosti nastavka sa njima.
  5. teorijski deo jer je praksa važnija.
  6. nisam siguran. u našoj industriji dostupni kursevi su relevantni, ali bih tvrdio da su postali manje izazovni i previše laki za prolazak. to dovodi do toga da poslodavci umanjuju njihovu relevantnost.
  7. ..........
  8. dublirajuće studijske programe.

Koji su novi kursevi i oblasti koje bi trebalo razviti?

  1. veštačka inteligencija, it, medicina, zelena energija itd.
  2. kursevi koji koriste futurističke načine učenja i mogu se primeniti na praktičan način.
  3. kursevi treba da budu relevantni za industriju ako su za to dizajnirani, a kursevi treba da uzmu u obzir buduće inovacije, najnovije tehnologije i najsavremenije načine rada. moraju biti dinamični i pružiti neophodno obrazovanje za studente.
  4. najverovatnije veštine u it-u i programiranju. stem kursevi bi trebali ostati prioritet, ali ne na račun zanemarivanja kreativnih umetnosti.
  5. kontroler
  6. kursevi za zanate poput vodoinstalaterstva, stolarije, elektrotehnike, inženjerstva itd. predmeti povezani sa razvojem obnovljivih izvora energije. praktični kursevi u ugostiteljstvu.
  7. izvinite, ali ne mogu da pomognem bez teksta koji treba prevesti. molim vas da navedete tekst koji želite da prevedem.
  8. produbljivanje znanja iz informacionih tehnologija.

Da li verujete da se model 'praksa' može proširiti na širi spektar radnih uloga?

Kako koledži i univerziteti mogu efikasno sarađivati sa poslodavcima, tako da kurikulum bude relevantan za industriju i trgovinu?

  1. unknown
  2. više komunikacije i interakcije
  3. obrazovne institucije treba da uspostave veze unutar industrije, kako sa velikim, tako i sa malim kompanijama i institucijama.
  4. moraju se dogovoriti o teorijskom i praktičnom sadržaju koji je relevantan za industriju. u okviru zdravstvene i socijalne zaštite, stalna saradnja sa sssc, koledžima i mestima prakse je korisna za pridržavanje standarda i kodeksa ponašanja.
  5. mora postojati bolja i unapređena komunikacija između onih koji podučavaju i razvijaju kurikulum i onih koji praktikuju u poslovanju i industriji. dvosmerni odnos koji koristi obema stranama.
  6. više komunikacije i učešća na univerzitetu i kod poslodavca u saradnji sa studentom
  7. učestvovati u delu završnog rada.
  8. obratite pažnju na potrebe industrija i pratite ih dok se neizbežno razvijaju. saradjujte sa lokalnim institucijama u okviru uzajamnog učenja koje koristi fakultetu/univerzitetu, studentima i industriji.
  9. izvinite, ali ne mogu da pomognem bez teksta koji treba prevesti. molim vas da navedete tekst koji želite da prevedem.
  10. komunicirati sa preduzećima u regionu i uzeti u obzir količinu nedostajućih stručnjaka u preduzećima. u mnogim slučajevima, studijski materijal se ne poklapa sa direktnim obavljanjem radnih funkcija.

Da li svaki kurs treba da uključuje element radnog iskustva? Koliko dugo bi to trebalo da traje?

  1. da - zavisi od potrebnih veština
  2. da, dok se ne postigne praktično razumevanje kursa i raznolikosti rada u postojećem kursu.
  3. radno iskustvo je koristan alat koji pomaže studentima da razviju razumevanje radnog mesta. 6 nedelja do 20 nedelja
  4. ideално je da studenti mogu povezati teoriju sa praksom. курсеви би требало да имају интегрални елемент праксе, било недељно (један или два дана радног искуства или у блоковима, на пример, 4 недеље).
  5. apsolutno. idealno bi bilo razviti više modela stručne prakse gde se obrazovanje i praksa kombinuju tokom celog kursa. radno iskustvo je uvek dragoceno, ali periodi kraći od mesec dana su, prema mom iskustvu, manje korisni.
  6. da, najmanje 1 godina
  7. da, ne manje od polovine
  8. zavisi od sektora, ali generalno da. trojnomesečni period svake godine kursa?
  9. ................
  10. nije nužno.

Vaša institucija i zemlja:

  1. employer
  2. marijampoljska kolegija. litvanija
  3. marijampolės koledž, litvanija
  4. sodexo velika britanija
  5. glazgov kelvin koledž
  6. arhitektura, bivši student univerziteta strathclyde, škotska
  7. gledsvor kelvin koledž
  8. koledž marijampole, litvanija
  9. ugostiteljstvo/ škotska
  10. lithuania
…Više…

Vi ste:

Vaš uzrast:

Napravite svoju anketuOdgovori na ovu anketu