Učenje(a), jezik(a) i stereotipi(a)

na

no

slušanje, čitanje i pisanje

bilo je kroz audio trake. bilo je lako, ali da bi postali tečni, potrebno je više izloženosti.

učenje novog jezika postaje lako ako slušamo razgovore ljudi koji govore istim jezikom.

kontinuirano govorjenje jezika koji želimo da naučimo će mnogo pomoći.

tečno govorim jezik.

nastavnici i udžbenici

ne postoji bolji način za učenje jezika od odlaska u zemlju. imao sam dobre nastavnike engleskog, ali sam mrzeo učenje ovog jezika sve do dana kada sam otišao u inostranstvo. previše se fokusiramo na gramatiku u školi, ali bismo trebali više da se fokusiramo na razumevanje slušanjem, jer je to kada čujete izraz (koji dolazi od lokalca) da pokušavate da ga upotrebite kasnije.

bilo je interesantno.

moj omiljeni način učenja je život u inostranstvu okružen ljudima koji ne govore nijedan drugi jezik osim onog koji učim.

dobro je radilo.

drago mi je zbog mog znanja engleskog jezika.

ruski jezik sam učio kada sam bio u školi, ali to nije bilo dovoljno za tečno govorenje. od detinjstva sam uvek gledao sve filmove na ruskom jeziku, to je bio glavni razlog zašto mogu tečno da govorim i slobodno pišem na ruskom jeziku. ali moje govorne veštine su bolje od veština pisanja. koreni turskog jezika su isti kao i moj maternji jezik. tako da uvek tečno razumem, govorim i pišem na ovom jeziku. naša kultura, jezik, religija su veoma slični jedni drugima. tako da mi nije bilo teško da naučim turski kroz televizijske programe, filmove, pesme i serije. što se tiče litvanskog, treba da kažem da sam učio ovaj jezik na univerzitetu, jer studiram u litvaniji. i našao sam ovaj jezik težim od bilo kog drugog jezika. sada sam prestao da učim litvanski, jer na univerzitetu imam druge kurseve jezika, zaista je teško učiti više jezika u isto vreme. shvatio sam da više razumem nego što mogu da govorim na litvanskom. zato što se bojim da pravim gramatičke greške dok govorim.

ponavljanje je majka nauke.

časovi jezika u školi pate od preskriptivnog načina razmišljanja o jeziku. deca se još uvek uče kako treba pisati umesto da se motivišu da razviju sopstveni stil (u skladu, naravno, sa gramatikom ili prihvatljivošću ovog jezika).

na nemačkom, gramatička pravila prevođenja su me navela da mrzim jezik. to je jezik koji je oduvek opisivan kao težak i, kako bi moj otac rekao, to je jezik koji je stvoren da daje naređenja i prodaje ribu na ribljoj pijaci. na engleskom, prošao sam kroz nekoliko različitih metoda učenja, neke uspešnije od drugih. igre kada sam bio mlad su mi dale prilično solidnu osnovu u rečniku, ali nisu pomogle ni malo u govoru ili pisanju. stara moda gramatičkog prevođenja, u školi, pomogla mi je da malo bolje razumem strukturu jezika, ali me nije naučila kako da govorim, a uz pomoć mojih lingvističkih predmeta na univerzitetu naučio sam više o korenima jezika što dovodi do boljeg razumevanja samog jezika. ali, zapravo, živeti u zemljama gde se govori engleski jezik, gde sam morao da koristim sve veštine koje sam naučio da komuniciram s drugima, donelo mi je najveći napredak. danski, naučio sam ga kroz metodu prateći knjigu. na kraju, znao sam malo više o zemlji danskoj, ali jezik je i dalje prilično težak. mogu razumeti neke reči i spojiti ih u rečenicu samo ako mi knjiga nije daleko. japanski je prvobitno naučen kroz kurs gramatičkog prevođenja što mi je pomoglo da bolje cenim strukturu jezika. zatim sam pohađao časove razumevanja koji su mi pomogli da izgradim svoj rečnik. veoma sam zainteresovan za japansku istoriju i civilizaciju, pa sam o tome takođe puno naučio. iako nisam redovno vežbao, i dalje mogu da razumem stvari koje su mi poznate.

učio sam na mnogo različitih načina, pa ne mogu to opisati: stvar je u tome da govorim bolji engleski kada razgovaram sa ljudima koji govore engleski, a japanski govorim bolje na isti način... ja sam za učenje kroz rad!

volim kada mi objašnjavaju gramatiku - mogu da vežbam sve ostalo sama, ali čitanje gramatike mi je jednostavno previše. kursevi koji su očekivali da to radim su bili strašni. mrzim vežbe razumevanja slušanja, zaista su frustrirajuće i osećam da bih više naučila da samo slušam bez očajničkog pokušavanja da odgovorim na pitanja. mnogi udžbenici su toliko heteronormativni da boli fizički. (takođe, zašto bi uopšte želeli da uključite ljubavnu priču, jednostavno ne razumem.) volim kurseve koji ne prate najčešće obrasce, kao što je kombinovanje boja i odeće, to je dosadno. brojevi su strašni za učenje, mučim se s njima i na svom prvom jeziku, pa ih nemojte žuriti. da, mnogi jezici su povezani sa državama, ali to ne znači da želim neki nacionalistički patriotizam 101, to me uglavnom odbija.

brže učim jezik kada to radim sam u zemlji koja ga govori nego u školi, čak i ako mi trebaju neki časovi na ovaj ili onaj način da savladam pisanu stranu, kada su u pitanju komunikacijske veštine, po mom mišljenju, nema ničega boljeg od toga da budem okružen ciljnim jezikom.

španski: audiolingvalna metoda; fokusirana na govor, što je veoma dobro funkcionisalo. ne toliko na gramatici, ali je njena gramatika laka pa nije bila toliko potrebna. francuski: fokus na gramatici, što je bilo veoma teško i još uvek nije uspelo, tako da sada ne znam ni gramatiku, ni govor. engleski: fokus na svemu, već dugo vremena, veoma dobro je funkcionisalo. litvanski: prilično dobro je funkcionisalo, ali zahteva mnogo inicijative. ali metoda, slušanje + govor + vežbe iz gramatike, dobro je funkcionisala.

škola ili privatni kursevi su mi pružili čvrstu osnovu za gramatički i konstrukcioni aspekt jezika. ali učenje 'suve' i tehničke strane je bilo samo za početak; interakcija sa izvorim govornicima i praktična primena znanja su ono što je najviše doprinelo mom procesu učenja jezika.

do sada sam naučio samo osnove. mislim da se može razviti prilično dobar akcenat i veštine slušanja, u poređenju sa načinom na koji se jezici obično uče (za stolom u školi). s obzirom na to da samo slušam audio dok idem do/iz kancelarije, mislim da je to sjajno.

sve četiri kompetencije su smatrane važnim. mislim da je ova metoda dobro funkcionisala. međutim, "greška" se smatrala nečim lošim u školi, pa sam se plašio da govorim ili pravim greške i dobijem lošu ocenu. na univerzitetu nije tako loše.

još uvek ne mogu da govorim na ovom jeziku.

u učenju jezika sve metode su neophodne, govor, pisanje, slušanje. sve te stvari sam stekao na svojim predavanjima i srećan sam zbog toga, jer zaista pomaže. posebno govor, jer nećete naučiti jezik bez mnogo vežbe.

usmena produkcija je bila nedovoljno obrađena. trebalo je da živim u inostranstvu da bih zaista poboljšao svoj engleski i koristio ga ispravno u svakodnevnom životu.