Učenje(a), jezik(a) i stereotipi(a)

moj omiljeni način učenja je život u inostranstvu okružen ljudima koji ne govore nijedan drugi jezik osim onog koji učim.

dobro je radilo.

drago mi je zbog mog znanja engleskog jezika.

ruski jezik sam učio kada sam bio u školi, ali to nije bilo dovoljno za tečno govorenje. od detinjstva sam uvek gledao sve filmove na ruskom jeziku, to je bio glavni razlog zašto mogu tečno da govorim i slobodno pišem na ruskom jeziku. ali moje govorne veštine su bolje od veština pisanja. koreni turskog jezika su isti kao i moj maternji jezik. tako da uvek tečno razumem, govorim i pišem na ovom jeziku. naša kultura, jezik, religija su veoma slični jedni drugima. tako da mi nije bilo teško da naučim turski kroz televizijske programe, filmove, pesme i serije. što se tiče litvanskog, treba da kažem da sam učio ovaj jezik na univerzitetu, jer studiram u litvaniji. i našao sam ovaj jezik težim od bilo kog drugog jezika. sada sam prestao da učim litvanski, jer na univerzitetu imam druge kurseve jezika, zaista je teško učiti više jezika u isto vreme. shvatio sam da više razumem nego što mogu da govorim na litvanskom. zato što se bojim da pravim gramatičke greške dok govorim.

ponavljanje je majka nauke.

časovi jezika u školi pate od preskriptivnog načina razmišljanja o jeziku. deca se još uvek uče kako treba pisati umesto da se motivišu da razviju sopstveni stil (u skladu, naravno, sa gramatikom ili prihvatljivošću ovog jezika).

na nemačkom, gramatička pravila prevođenja su me navela da mrzim jezik. to je jezik koji je oduvek opisivan kao težak i, kako bi moj otac rekao, to je jezik koji je stvoren da daje naređenja i prodaje ribu na ribljoj pijaci. na engleskom, prošao sam kroz nekoliko različitih metoda učenja, neke uspešnije od drugih. igre kada sam bio mlad su mi dale prilično solidnu osnovu u rečniku, ali nisu pomogle ni malo u govoru ili pisanju. stara moda gramatičkog prevođenja, u školi, pomogla mi je da malo bolje razumem strukturu jezika, ali me nije naučila kako da govorim, a uz pomoć mojih lingvističkih predmeta na univerzitetu naučio sam više o korenima jezika što dovodi do boljeg razumevanja samog jezika. ali, zapravo, živeti u zemljama gde se govori engleski jezik, gde sam morao da koristim sve veštine koje sam naučio da komuniciram s drugima, donelo mi je najveći napredak. danski, naučio sam ga kroz metodu prateći knjigu. na kraju, znao sam malo više o zemlji danskoj, ali jezik je i dalje prilično težak. mogu razumeti neke reči i spojiti ih u rečenicu samo ako mi knjiga nije daleko. japanski je prvobitno naučen kroz kurs gramatičkog prevođenja što mi je pomoglo da bolje cenim strukturu jezika. zatim sam pohađao časove razumevanja koji su mi pomogli da izgradim svoj rečnik. veoma sam zainteresovan za japansku istoriju i civilizaciju, pa sam o tome takođe puno naučio. iako nisam redovno vežbao, i dalje mogu da razumem stvari koje su mi poznate.

učio sam na mnogo različitih načina, pa ne mogu to opisati: stvar je u tome da govorim bolji engleski kada razgovaram sa ljudima koji govore engleski, a japanski govorim bolje na isti način... ja sam za učenje kroz rad!

volim kada mi objašnjavaju gramatiku - mogu da vežbam sve ostalo sama, ali čitanje gramatike mi je jednostavno previše. kursevi koji su očekivali da to radim su bili strašni. mrzim vežbe razumevanja slušanja, zaista su frustrirajuće i osećam da bih više naučila da samo slušam bez očajničkog pokušavanja da odgovorim na pitanja. mnogi udžbenici su toliko heteronormativni da boli fizički. (takođe, zašto bi uopšte želeli da uključite ljubavnu priču, jednostavno ne razumem.) volim kurseve koji ne prate najčešće obrasce, kao što je kombinovanje boja i odeće, to je dosadno. brojevi su strašni za učenje, mučim se s njima i na svom prvom jeziku, pa ih nemojte žuriti. da, mnogi jezici su povezani sa državama, ali to ne znači da želim neki nacionalistički patriotizam 101, to me uglavnom odbija.

brže učim jezik kada to radim sam u zemlji koja ga govori nego u školi, čak i ako mi trebaju neki časovi na ovaj ili onaj način da savladam pisanu stranu, kada su u pitanju komunikacijske veštine, po mom mišljenju, nema ničega boljeg od toga da budem okružen ciljnim jezikom.