Učenje(a), jezik(a) i stereotipi(a)

španski: audiolingvalna metoda; fokusirana na govor, što je veoma dobro funkcionisalo. ne toliko na gramatici, ali je njena gramatika laka pa nije bila toliko potrebna. francuski: fokus na gramatici, što je bilo veoma teško i još uvek nije uspelo, tako da sada ne znam ni gramatiku, ni govor. engleski: fokus na svemu, već dugo vremena, veoma dobro je funkcionisalo. litvanski: prilično dobro je funkcionisalo, ali zahteva mnogo inicijative. ali metoda, slušanje + govor + vežbe iz gramatike, dobro je funkcionisala.

škola ili privatni kursevi su mi pružili čvrstu osnovu za gramatički i konstrukcioni aspekt jezika. ali učenje 'suve' i tehničke strane je bilo samo za početak; interakcija sa izvorim govornicima i praktična primena znanja su ono što je najviše doprinelo mom procesu učenja jezika.

do sada sam naučio samo osnove. mislim da se može razviti prilično dobar akcenat i veštine slušanja, u poređenju sa načinom na koji se jezici obično uče (za stolom u školi). s obzirom na to da samo slušam audio dok idem do/iz kancelarije, mislim da je to sjajno.

sve četiri kompetencije su smatrane važnim. mislim da je ova metoda dobro funkcionisala. međutim, "greška" se smatrala nečim lošim u školi, pa sam se plašio da govorim ili pravim greške i dobijem lošu ocenu. na univerzitetu nije tako loše.

još uvek ne mogu da govorim na ovom jeziku.

u učenju jezika sve metode su neophodne, govor, pisanje, slušanje. sve te stvari sam stekao na svojim predavanjima i srećan sam zbog toga, jer zaista pomaže. posebno govor, jer nećete naučiti jezik bez mnogo vežbe.

usmena produkcija je bila nedovoljno obrađena. trebalo je da živim u inostranstvu da bih zaista poboljšao svoj engleski i koristio ga ispravno u svakodnevnom životu.