Postškolsko obrazovanje (za akademsko osoblje)

Objekat ovog predloženog istraživanja je pokušaj da se otkrije, tokom ovih trenutnih vremena globalne nestabilnosti u vezi sa ekonomskim, socijalnim i komercijalnim faktorima, koji su glavni efekti na studente u smislu kako pristupaju pitanju ulaska u postškolsko obrazovanje.

Predlaže se takođe, od strane studenata i nastavnog osoblja, da se otkriju koje promene u strukturi akademske godine, metodama isporuke i načinima studiranja, nove oblasti kurikuluma i izvori finansiranja mogu biti prikladni za rešavanje ovih briga i za studente i za obrazovne ustanove.

Ovaj predlog je proizašao iz direktnog iskustva u raspravi o takvim faktorima kao što su:

1 Pritisak da se odmah nakon završetka škole uđe u studije.

2 Teškoće sa tradicionalnim modelom obrazovanja u učionici i stoga nevoljnost da se nastavi sa ovim načinom.

3 Teškoće u izboru i privlačnost raspona dostupnih programa.

4 Finansijske barijere.

5 Brige za budućnost u smislu životne sredine i ekonomije.

6 Moguće nezadovoljstvo sa uspostavljenim društvenim očekivanjima.

7 Finansijski pritisci na koledže i univerzitete i proizašli pritisak da se smanje troškovi i povećaju prihodi.

Šta smatrate da su glavne brige budućih studenata i šta bi moglo sprečiti njihov ulazak u visoko obrazovanje?

  1. visoki minimalni zahtevi, potreba da se polože relevantni državni maturski ispiti za dobijanje mesta finansiranog od strane države.
  2. slaba znanja o srednjem obrazovanju i visoke školarine.
  3. glavne brige studenata bile bi pristup informacijama u vezi sa njihovim kursom i sticanje relevantnih sertifikata za prijavu na visoko obrazovanje.
  4. mogućnosti zapošljavanja i karijere nakon diplomiranja; visoke školarine
  5. previše je teško i previše skupo.
  6. ne znajući šta da izabere
  7. glavne brige navedene iznad i pitanje poverenja. mlađi ljudi ne veruju.
  8. finansijske prepreke
  9. da li ćeš moći da studiraš ili ćeš pokriti troškove studija.
  10. neprestano rastuća cena obrazovanja, kao i pritisak da se postignu rezultati. ne zaboravljajući nedostatak određenih radnih prilika u visoko konkurentnim oblastima.
…Više…

Šta bi moglo biti učinjeno da se smanje troškovi visokog obrazovanja za studente?

  1. školarine bi mogle da finansiraju kompanije čiji zaposleni studiraju na visokom obrazovanju, sponzorišući stipendije za najbolje studente.
  2. troškovi visokog obrazovanja za studente mogu se promeniti samo odlukama vlade. u ovom trenutku su dovoljno visoki. zbog toga sve više studenata bira da nastavi svoje školovanje, radi i uči. neki mladi ljudi nemaju sredstva da plate svoje studije, biraju srednje stručne škole ili idu u inostranstvo.
  3. više sredstava od vlade
  4. porezne olakšice za održavanje visokog obrazovanja
  5. obezbediti više resursa kao i hranu dok su na kampusu
  6. olakšati studentske kredite
  7. ako bi bilo moguće dobijanje grantova od socijalnih partnera ili pojedinaca...
  8. više vladinog finansiranja
  9. dobro je da studentima koji se ne plaćaju omoguće besplatne studije.
  10. implementacija nekih vrsta programa rada i studiranja
…Više…

Da li smatrate da je moguće ili poželjno udaljiti se od tradicionalne strukture akademske godine i trajanja kurseva?

  1. po mom mišljenju, studenti mogu da uče prema individualnom planu, da uče eksterno.
  2. mislim da delimično jeste tako. visokoškolske institucije bi trebale imati više mogućnosti da fleksibilnije planiraju proces studiranja, da omoguće studentima da sami biraju potrebne predmete i da akumuliraju neophodan broj kredita potrebnih za sticanje kvalifikacije.
  3. to bi moglo biti moguće zbog trenutne klime
  4. ne. struktura akademske godine i trajanje kurseva su optimalno uređeni.
  5. yes
  6. ne mislim tako.
  7. nisam siguran.
  8. nijedna porodica sa decom ne zavisi od toga da koledž bude usklađen sa školskom godinom njihove dece.
  9. yes
  10. verujem da je to veoma moguće i zapravo to podržavam kao jedan od mogućih načina da se obrazovanje učini fleksibilnijim za studente koji već imaju veoma zauzete rasporede.
…Više…

Koji su novi kursevi i oblasti predmeta koje treba razviti?

  1. obratiti više pažnje na razvoj kreativnosti, komunikacije, preduzetništva, javnog govora.
  2. preduzeća u regionu trebaju specijaliste za održavanje automobila, informatiku i mehatroniku. međutim, mladi ljudi više vole da studiraju društvene nauke.
  3. gaming bi mogao biti razvijen. stem predmeti promovisani devojkama itd.
  4. upravljanje inovacijama
  5. kursevi ne bi trebali biti toliko fokusirani na završne testove, već bi trebali biti izazovniji tokom celog trajanja. takođe, trebali bi ostati relevantni.
  6. posebne sposobnosti
  7. kritičko razmišljanje, studije kulture, pitanja globalizacije
  8. igračka terapija / trening svesnosti / umjetnička terapija
  9. posvetiti više pažnje učenju stranih jezika i upoznavanju zemlje.
  10. informacione nauke treba da budu visoko razvijene što je brže moguće.
…Više…

Koji kursevi, po vašem mišljenju, postaju zastareli ili zahtevaju značajne promene?

  1. pedagogija detinjstva
  2. nemam mišljenje.
  3. svi studijski programi koji se sprovode na fakultetu ažuriraju se svake godine, uzimajući u obzir predloge društvenih partnera i promene u poslovanju. na osnovu potreba, pripremaju se novi.
  4. english
  5. upravljanje poslovanjem
  6. not sure
  7. opšti kursevi
  8. pisanje (akademsko, kreativno..)
  9. ne bih želeo da ocenjujem, jer nemam dovoljno informacija o ovom pitanju.
  10. polja komunikacije se mogu značajno proširiti jer se tehnološka pozadina brzo razvija.
…Više…

Koji kursevi postaju manje privlačni studentima i zašto?

  1. pedagogija detinjstva
  2. studenti će smatrati predmete koji imaju samo teorijsku nastavu neprivlačnim, imitirajući stvarne situacije, rešavajući stvarne probleme, analizirajući slučajeve, donošenje kreativnih odluka je važno za studente, važno je da student bude aktivni učesnik u procesu učenja.
  3. manje studenata bira studije sa više egzaktnih nauka. na to delimično utiče slaba priprema za studije, slabo znanje matematike.
  4. stem predmeti su manje privlačni za devojke.
  5. biologija, hemija, fizika pedagogija
  6. not sure
  7. matematičar
  8. možda studenti mogu dati odgovor na ovo pitanje. nije sigurno.
  9. kursevi na kojima možete biti obučeni od strane privatnog pružaoca obuke. to rade u kraćem vremenu i sa manje akademskog sadržaja.
  10. i don't know.
…Više…

Koji kursevi bi mogli rasti u popularnosti?

  1. pravo; sestrinstvo
  2. digitalizacija, finansijska pismenost, investiranje, preduzetništvo i drugi
  3. mislim na negu, logistiku, informatiku.
  4. beauty
  5. it, robotika
  6. kursevi koji vode do sigurnosti posla
  7. inženjerstvo, tehnologija
  8. tehnologije, inženjerstvo, pedagogija, socijalni rad
  9. kursevi psihologije
  10. i don't know.
…Više…

Koliko često pregledate ponudu kurseva?

  1. never
  2. nakon završetka semestra ili kada se pravni dokumenti promene
  3. godišnje. uzimajući u obzir predloge ili želje socijalnih partnera i poslodavaca. studenti takođe ponekad izražavaju svoje mišljenje o organizaciji studija, relevantnosti znanja koje dobijaju ili sadržaju svojih predmeta.
  4. n/a
  5. jednom ili dvaput tokom akademske godine
  6. termički i godišnji
  7. often
  8. jednom po semestru
  9. yearly
  10. jednom godišnje
…Više…

Kako koledži i univerziteti mogu efikasno sarađivati sa poslodavcima, tako da kurikulum bude relevantan za industriju i trgovinu?

  1. moraju zajedno da sarađuju kako bi otkrili koje su kompetencije potrebne stručnjacima u relevantnoj oblasti, prihvatiti ih da obavljaju prakse, održavati predavanja, deliti dobra iskustva, predstavljati stvarne poslovne probleme studentima da ih reše.
  2. svi novopreparirani studijski programi su usklađeni sa poslodavcima i socijalnim partnerima. što se tiče pojedinačnih studijskih predmeta i njihovog sadržaja, često komuniciramo i konsultujemo se sa univerzitetskim istraživačima.
  3. diskutovanjem o potrebama industrije i osiguravanjem da se to zatim podučava
  4. sastanci, zajednički događaji, zajedničke konferencije
  5. izgradnja i održavanje dobrih partnerstava
  6. specijalizacija traženih profesija
  7. saraditi na dnevnom nivou, konsultovati se jedni s drugima, iznositi svoje brige i verovati jedni drugima.
  8. radne grupe i saradnički dijalog sa sektorom
  9. saradnja u izvođenju naručenih istraživanja.
  10. institucija mora stalno komunicirati sa menadžerima ili odgovornim predstavnicima kompanija i institucija: organizovati događaje tokom kojih bi socijalni partneri delili svoja mišljenja o promenama u potrebama za specijalističkim obukama, potrebama za stručnjacima i mogućnostima zapošljavanja.
…Više…

Da li svaki kurs treba da uključuje element radnog iskustva? Koliko dugo bi to trebalo da traje?

  1. profesionalne prakse su obavezne, a prakse, obilazak kompanija, sastanci sa socijalnim partnerima i diskusije bi takođe bile prikladne.
  2. da. trebalo bi. oko 30 procenata ukupnog vremena za učenje.
  3. yes
  4. da, minimum 3 meseca
  5. da, jer bi to sprečilo studente da napreduju u oblasti iz koje bi, nakon diplomiranja, otišli jer im se zapravo ne sviđa
  6. svaki kurs mora uključivati radno iskustvo
  7. nije nužno
  8. da, barem jedan dan u nedelji
  9. yes
  10. da, najmanje mesec dana godišnje.
…Više…

Vaša institucija i zemlja:

  1. marijampoljska kolegija
  2. marijampoljski koledž, litvanija
  3. koledž marijampole, litvanija
  4. glazgov kelvin koledž škotska
  5. koledž marijampolė
  6. glazgov kelvin škotska
  7. univerzitet primenjenih nauka marijampole, litvanija
  8. litvanija, univerzitet primenjenih nauka marijampole
  9. scotland
  10. litvanija, marijampolės koledž
…Više…

Vi ste:

Vaš uzrast:

Napravite svoju anketuOdgovori na ovu anketu